У Врбасу подигнут споменик српским гуслама
Споменик српским гуслама, рад вајара Љубисава М. Срдановића, од данас краси плато испред Храма Вазнесења Христовог у Врбасу. Уз звуке гусала и црквених звона са новоизграђеног храма, споменик су пред бројним окупљеним Врбашанима заједно открили Огњен Бјелић, покрајински секретар за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу, и Милан Глушац, председник општине Врбас. Овим актом окончан је дуго планирани процес истицања и вредновања народног инструмента на дугом путу очувања народне традиције, процес којем је први корак био упис певања уз гусле, као дела нематеријалног културног наслеђа Србије, на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, извршен 30. новембра прошле године, на предлог општине Врбас, Савеза гуслара Србије и Гусларског друштва "Вук Мандушић". Управо је замишљени лик овог ускока и харамбаше из Равних Котара, који је живео и војевао у XVII веку, а бесмртан постао кроз Његошев "Горски вијенац", послужио Срдановићу да осмисли и изваја фигуру гуслара који, седећи на стени, пева уз народни инструмент.
"Споменик српским гуслама посвећен је свима који су вековима у наше колективно сећање урезивали најсветлије узоре и бодрили српски народ да истраје чак и када се то чинило немогућим. Споменик српским гуслама јесте споменик нашем вишевековном трајању, традицији, страдању и херојству, као и нашој целокупној историји које без гусала у нашем памћењу не би ни било. Оне су дух и снага нашег народа", рекао је Бјелић приликом откривања споменика.
Милан Глушац, председник општине Врбас, истакао је да је све људе пред спомеником окупила љубав према гуслама и епској поезији. "Врбас дуго баштини традицију очувања епске поезије и гусала. Град гусала постали смо 2004. године, иако смо тај епитет носили и много раније, и у складу са тим покренули смо иницијативу да заштитимо певање уз гусле код Унеска. Следећи наш задатак био је да подигнемо споменик гуслама управо овде, код Храма Вазнесења Христовог, јер су 'манастир и криво гудало нашу веру сачувало'. Певањем уз гусле учила се историја и географија, етика, оне памте, оне нас подсећају на наше претке и у аманет нам је остављено да их чувамо, да би нас чувале. Овај споменик биће веза наших предака и наших потомака, наше прошлости и садашњости и наше будућности. Локална самоуправа Врбаса наставиће да подржава културно-уметничка друштва - гусларска удружења, како не бисмо дозволили прошлости да оде у заборав, а садашњости дали печат који су нам оставили наши преци", рекао је Глушац и захвалио свима онима који су дали и најмањи допринос да се певање уз гусле нађе на Унесковој листи нематеријалних културних добара, као и да Врбас добије споменик српским гуслама.
Вајар Љубисав М. Срдановић није крио задовољство приликом да његов рад заувек краси један од главних тргова у граду. "У нашој породици гусле на зиду су традиција и остала је дивна успомена на инструмент око ког се у прошлости плела нада о ослобођењу. Гусле су нам биле луча, писмо, уз цркве и манастире, водиља ка слободи, и нема дилеме да ли такав инструмент и певање уз њега заслужују споменик. На овом споменику је лик оног што је кадар "стићи и утећи и на страшну мјесту постајати", оног што "збори и твори", оног што пева о јунацима а и сам је јунак, али крајња инспирација био је Вук Мандушић, човек и херој прошлих времена и за сва времена. Инспирација су били и ова средина, ови људи који воле да гуслају и певају уз гусле", рекао је Срдановић.
Миљан Вујовић, председник Гусларског друштва "Вук Мандушић", рекао је да Врбас није случајно изабран да буде град гусала, једини на свету, град у који су гусле стигле са горштацима из Црне Горе, Босне и Херцеговине, и већ седам, осам деценија чувају слободарски дух и традиције народа. "Спомеником смо се одужили нашим прецима, онима којима је слобода била нешто најсветије, а служи и као путоказ следећим генерацијама да не забораве одакле су, ко су и шта су, јер народ који нам историје нема ни будућности", рекао је Вујовић и подсетио све окупљене на имена многих гуслара из Врбаса.
Свечаност откривања споменика пратиле су и беседа акaдемика Матије Бећковића, обраћања песника Славка Перошевића и Благоја Баковића, судије Момчила Копривице, и песме гуслара Бошка Вујачића, Мирослава Дракића и Ђорђа Павловића.